Ma šuti stari", reče on starom buntovniku dok je sjedao za svoj ganc nov motor.
"Ma vidiš kakvo je vrijeme došlo", kaže nervozno čisteći mrlju na novoj jakni.
I dalje je nešto govorio, ali buntovnik ga više nije čuo. Samo unazad par godina takav bi već bio na zemlji s bolnom grimasom od udarca buntovnika i upozorenjem, "šminkeru, nemoj da te više vidim u ovoj ulici". Uglancana silueta mu se izgubila iz vida, i pogled se zaustavio na njegovom starom motoru koji nije htio da upali. I ti štrajkuješ danas, kao da reće bajku koji je izgledao umornije od njega. Da umoran je buntovnik , umoran od samoga sebe, od svojih principa, od ljudi i šljama,
od dobra i zla...
I uvijek kad bi na bajku bježao iz grada, bježao bi od samoga sebe. I kada je stajao sam protiv svih braneči svoje principe stajao je suočen sa samim sobom, sa buntovnikom bez razloga.
Trznuvši se iz tih misli kao iz nekog bunila, ugleda svoj stari motor ispred sebe. Izvadi polako pljugu i pripali je. Otpuhne dim prema motoru i reče: "vidimo se sutra stari, ako te ko ne mazne".
Okrenu se i polako nestade niz ulicu...
|
